Liebe Banditen,
Uprkos realnom nedostatku materijala usled proceduralnih poteškoća i lošeg vremena, ne mogu da izdržim a da ne napišem makar neku uvodnu reč o prestonici Bavarske, odnosno o prvim utiscima odavle.
Sam grad je jako lep, kazu da je okolina još bolja. Što se tiče čuvene skupoće, ima tu istine, nije baš za šoping. Ko da je to sad bitno. Ono što jeste bitno jesu pivare. I muzeji, da. Jedino što u ovim drugima nisam bio, a sve hoću, majke mi, nego me Tanja vuče u pivare, mada su i Nebojša i Sandra tu pokazali da skriveni talenat čuči u svima nama, samo ga treba malo isprovocirati...
Ipak nije sve tako idealno: pivo se toči u velikim litarskim kriglama, Maßbier [die Maß (Bayr. Österr) - litar], tako da za beogradske mangupe, koji su navikli da popiju barem dva, tri piva, može doći do izvesnog preračunavanja, kako u pogledu alkohola u krvi (manji problem), tako i u pogledu evra u(iz) džepu(a) (veći problem). Dok sam se okrenuo, shvatio sam da sam imao operaciju na otvorenom novčaniku. Međutim, za one među vama (znam da vas ima, iako se krijete, mangupičići jedni!) koji obožavaju da se druže sa Bavarskim seljacima, paorima i pregaocima uopšte, provod je zagarantovan!!! Slika sve govori.
Od ostalog zezanja moram da izdvojim metro. Ne samo što efikasno prevozi do posla, metro je važan izvor dnevne i nedeljne štampe za sirote praktikante iz Srbije koji neće da bacaju silne pare za dnevne novine, a ipak bi da čitaju. Pošto ljudi masovno ostavljaju novine u metrou, sit sam se načitao, doduše (šta je moć navike), desi se da ne nađem nikakve novine na sedištu, pa mi dođe da istrgnem novine iz ruku onom preko puta mene.. Ili barem sportski dodatak. Naših ima puno (i previše), ima i braće turaka (moćan je Alah, da nema njih ne bi bilo ni kebaba, kad si najgladniji i sa 2.5 evra u džepu, a ne vraća ti se kući da jedeš).
Ovo je samo uvodna priča, nastavak i kvalitetne fotke slede sa lepim vremenom.
Grüß Gott!
Dj
